WeBible

1 - Дванаесте године царовања Ахазова над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија син Илин, и царова девет година.

2 - И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише прије њега.

3 - На њега дође Салманасар цар Асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.

4 - Али цар Асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју цару Мисирском и не посла данка годишњега цару Асирском; зато га опколи цар Асирски и свезавши баци га у тамницу.

5 - А цар Асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.

6 - Девете године Осијине узе цар Асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима Мидским.

7 - А то би што синови Израиљеви гријешише Господу Богу својему, који их је извео из земље Мисирске испод руке Фараона цара Мисирскога, и бојаше се других богова,

8 - И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевијех, и како чинише цареви Израиљеви;

9 - И тајно чинише синови Израиљеви што није право пред Господом Богом њиховијем, и поградише висине по свијем градовима својим, од куле стражарске до градова озиданијех.

10 - И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленијем дрветом.

11 - И кађаху онуда по свијем висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гњевећи Господа.

12 - И служаху гаднијем боговима, за које им бјеше Господ рекао: не чините то.

13 - И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свијех пророка и свијех видјелаца говорећи: вратите се са злијех путова својих и држите заповијести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповједио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.

14 - Али не послушаше; него бјеху тврдоврати као и оци њихови, који не вјероваше Господу Богу својему.

15 - И одбацише уредбе његове и завјет његов, који учини с оцима њиховијем, и свједочанства његова, којима им свједочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који бијаху око њих, за које им бјеше заповједио Господ да не чине као они.

16 - И оставише све заповјести Господа Бога својега, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.

17 - И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гњевећи га.

18 - Зато се Господ разгњеви врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино.

19 - Па ни Јуда не држаше заповијести Господа Бога својега, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.

20 - Зато Господ поврже све сјеме Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плијене, докле их и одбаци од себе.

21 - Јер се оцијепише Израиљци од дома Давидова, и поставише царем Јеровоама сина Наватова, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да гријеше гријехом великим.

22 - И ходише синови Израиљеви у свијем гријесима Јеровоамовијем које је он чинио, и не отступише од њих;

23 - Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свијех слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњега дана.

24 - Потом доведе цар Асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима Самаријским мјесто Израиљаца, и наслиједише Самарију, и живљаху по градовима њезинијем.

25 - А кад почеше живјети ондје, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.

26 - Зато рекоше цару Асирском говорећи: ови народи које си довео и населио у градовима Самаријским не знају закона Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају закона Бога оне земље.

27 - Тада заповједи цар Асирски и рече: одведите онамо једнога од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и сједи ондје, нека их учи закону Бога оне земље.

28 - И тако један од свештеника, које бијаху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.

29 - Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које бијаху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.

30 - Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;

31 - И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима Сефарвимским.

32 - Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;

33 - Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају онијех народа из којих их преселише.

34 - И до данашњега дана раде по старијем обичајима; не боје се Господа а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповијести што је заповједио Господ синовима Јакова, којему надје име Израиљ;

35 - С којима учини Господ завјет и заповједи им и рече: не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;

36 - Него Господа, који вас је извео из земље Мисирске силом великом и мишицом подигнутом, њега се бојте и њему се клањајте и њему приносите жртве;

37 - И уредбе и правила и закон и заповијести што вам је написао држите извршујући их вазда, и не бојте се других богова.

38 - И не заборављајте завјета који је учинио с вама, и не бојте се других богова.

39 - Него Господа Бога својега бојте се, и он ће вас избавити из руку свијех непријатеља ваших.

40 - Али не послушаше, него радише по старом свом обичају.

41 - Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њиховијех чине до данашњега дана онако како су чинили оци њихови.